СЕЋАЊА: КАКО СУ СЕ НЕКАД НАМЕШТАЛЕ УТАКМИЦЕ ВРАЊСКОГ ДИНАМА (2)
КОВЕРТА НА ПРЖАРУ
Питање које се логички наслања на читаву ову причу је: да ли је било намештања у нижим лигама, за нас посебно интересантно, у лигама у којима играју клубови из Пчињског округа.
- Смешно питање - каже наш анонимни саговорник и данас присутан у фудбалу Пчињског региона - ниједно првенство од општинске лиге, преко зоне, Српске и Прве лиге последњих година није регуларно. Све се намештало, и ко ће бити првак и ко ће испасти. Неколико сезона намештао сам да Динамо не испадне из лиге. Једном, у јесењем делу био је на дну, на пролеће наместио сам на захтев председника ФК Динамо да клуб освоји 21 бод, а требало је 20. Сви знају да сам најмочнији у округу и шире. Ови што сада намештају све је то ситна боранија, хвале се и побиће се међу собом ко је и колико утакмица средио.
Наш саговорник тврди да постоји неколико метода намештања утакмица.
- Постоји договор на релацији управа, такозвана варијанта „три за три“. То је применљиво када се поједини клубови удруже и кад желе да не испадну из лиге. Код куће побеђује домаћин, симулира се игра, судије су неми посматрачи. Функционери Динама нису могли да успоставе такав систем у Првој Телеком лиги, који је увек фунционисао и данас фунционише. Неискусни у томе, веровали су да ће остати у лиги на квалитет или на лепу реч појединих водећих људи у ФСС. Да су којим случајем, тада, успоставили „три за три“ са Радничким из Ниша, Радничким из Пирота и Власином из Власотинца остали би у лиги. У њиховим међусобним утакмицама Динамо је најгоре прошао. Од 18 бодова колико су били у игри освојио је један, а сетите се само још један је био потребан да остану у Првој лиги. Као највећи парадокс звучи изјава појединих званичника ФСС поводом посете Врању када су јавно изјављивали челницима Динама што нису упели да оформе јужну комбинацију „три за три“. Оно што знам, то је да су поједини клубови у последњим колима Прве Телеком лиге тражили Динаму за три бода 20 до 30 хиљада евра, за бод упола мање, било је то на „Пржару“, али каса је била празна, а из својих џепова не даје се толика лова – каже наш саговорник.
Када су у питању управе и намештање утакмица постоје разне врсте договора. „Газда“ клуба нареди да изађе комбиновани тим или нареди тројици-четворици „проверених“ играча да одраде утакмицу.
Позајмица
-То је опет везано у систему „три за три“ или за чисту лову на руке. Ипак, постоје перфидније методе да се избуши неки тим. На једној утакмици, изузетно битној за наш клуб, коју је са лакоћом могао да добије или макар да извуче бод што би значило опстанак у лиги клуб је избушен од „најбољих“ фудбалских пријатеља. Наиме, највећа опасност за клуб били су такозвани играчи на двојној регистрацији, на такозваној позајмици. Позајмица је ипак боља, али у прошлој сезони играчи на двојној регистрацији су били у игри за поткусуривање појединих клубова што је једна врста намештања утакмица. На тој утакмици није играо стандардни играч нашег клуба који је био на двојној регистрацији. У јесењој полусезони био је међу најбољим појединцима у екипи. Елем, у петак касно поподне стигао је позив да се одмах прикључи матичном клубу јер им је потребан за њихову првенствену утакмицу. Отишао је, изгубили смо у најслабијој игри јесени једним „случајним“ голом. Поента је у следећем, причало се увелико да је један од фунционера, клуба који је позајмио играча, иначе бивши члан екипе са којом је тада наш клуб играо утицао да поменути позајмљени играч не игра. Причу о намештању утакмице поткрепила је чињеница да тај играч није играо за матични клуб већ био резерва. То није усамљени случај, тога у Првој Телеком лиги има на претек, нарочито при крају првенства када се своде рачуни коме помоћи, а коме не. Ко ће бити бољи „пријатељ“, а ко не. Највећи цех платили су они који су се ослонили на позајмице, али зато су спашени поједини клубови међу њима и један из „политичких“ разлога, тако што је на сумњив начин добио десетак утакмица. Побеђивао је на страни и сви који су тада били у фудбалу и са којим сам контактирао рекли су ми да они морају да остану, да ће делом новцем платити опстанак, а делом задужити поједине клубове за у будуће - каже саговорник.
Други систем који влада у намештању утакмица је „бушење“ судија. У Првој Телеком лиги је то теже јер је, како каже саговорник, цена велика, а такође и опрезност.
- У Првој лиги морате да имате одговарајући играчки квалитет који вам не гарантује ништа, али који вам је основа да предузимањем даљњих радњи остварите оно што желите. Са просечним тимом, захваљујући финансијској моћи, можете у Супер лигу, у бараж или да обезбедите опстанак. Опстанак се најтеже обезбеђује јер су клубови за пласман у врху табеле незаинтересовани због лошег материјалног стања и онда је ту комбинација „три за три“ где су староседиоци у предности јер већ имају разрађене шеме за сарадњу – каже саговорник.